Три сужња 0001    Уцмиљеше добри три јунака 0002    У бијелу Скадру на Бојану: 0003    Једно соко Лијеше Пипере, 0004    Друго Солат од Васојевићах, 0005    Треће Вуксан од Булатовићах. 0006    Вуксан пита оба побратима: 0007    "О бога ви, оба побратима, 0008    ев’ доиста погинут хоћемо, 0009    него што је јутрос ком’ најжал’је 0010    оставити на своје дворове?" 0011    Вели соко Лијеш од Пиперах: 0012    "Мене, браћо, јутрос најжалије 0013    на дом баба и старицу мајку, 0014    јер нејмају до мене једнога, 0015    не има их ко хранит до смрти." 0016    Вели Солат од Васојевићах: 0017    "А мени је, браћо, најжалије 0018    оставити вјерену љубовцу, 0019    јере сам се скоро оженио, 0020    још ми нејма ни петнаест данах." 0021    Вика Вуксан од Булатовићах: 0022    "Луди ли сте, до два побратима, 0023    ја сам мнио да сте и бољизи, 0024    а мене је, браћо, најжалије, 0025    ђе срамотно погинут хоћемо, 0026    без икакве замјене јуначке." 0027    У ријечи коју говорише 0028    Џелат турски над тавницу дође 0029    Пак их Туре дозивати пође: 0030    "Тко је вође лијеше Пипере, 0031    нек излази момче пред тавницу, 0032    за њега је добра откуп дошла, 0033    да он иде јунак на дворове." 0034    Испануло пред тавницу момче, 0035    Џлеат махну посјече му главу. 0036    Други џелат дозивати пође: 0037    "Ко је Солат од Васојевићах, 0038    нек изиде пред тавницу амо, 0039    за њега је добра откуп дошла 0040    да он иде двору бијеломе." 0041    Испану јунак пред тавницу, 0042    Џелат махну осјече му главу. 0043    Али трећи џелат довикује 0044    По имену Булата Вуксана, 0045    Пред тавницу Вуксан изишао, 0046    Ма овако џелату зборио: 0047    "Аман мало, турачки џелату! 0048    Не крвави јуначка ођела, 0049    За пашу би пуста требовала." 0050    На то се је џелат слакомио, 0051    На његово јуначко ођело, 0052    Врже палу на траву зелену, 0053    На јунаку попуштава руке, 0054    Да му скине јуначко ођело, 0055    Ал’ се јунак јадан не пуштава 0056    Него бритку сабљу дофатио, 0057    Посијеца турска три џелата, 0058    Па побјеже преко Скадра града, 0059    Љто среташе под сабљу меташе, 0060    Докле на мост од Бојане дође, 0061    Ондер хоџу и кадију нађе, 0062    Ал’ му хоџа и кадија вика: 0063    "Не напријед, Булате Вуксане, 0064    није куђе бјежати овамо!" 0065    Соко Вуксан њима проговара: 0066    "Стани мало, хоџо и кадијо! 0067    Ако није куђ’ бјежати тамо - 0068    Није сада куђе ни овамо!" 0069    Хоџа од стра’ скочи у Бојану, 0070    А кадију Булат погубио 0071    И око њег’ Турак’ неколико, 0072    Пак утече гори у планину. 0073    Докле Вуксан у Црницу дође, 0074    У Машана Бојовић сердара, 0075    Он га храни за петнаест данах, 0076    Па га дома испрати у Ровца, 0077    Здраво пође весела му мајка, 0078    Весела му мајка и љубовца, 0079    И по дому сва његова ђеца!